1994.
Патријарх Павле
Устоличење у Пећкој патријаршији, 22. маја 1994. године.
За нас Литургија није наступ, већ средиште нашег постојања - место где се вера, молитва и музика сједињују у једно. Из недеље у недељу, празника у празник, генерације певача настављају исту мисију: да својим гласом служе Цркви и чувају традицију православног хорског појања.
Свака недеља, сваки празник
За НЦПД „Бранко“ певање није само уметнички израз, већ служба Цркви и заједници. Кроз литургијско појање, празнична богослужења и духовне концерте, хор већ генерацијама сведочи веру, чува традицију и преноси је новим нараштајима.
Песма је наш начин служења - молитва изговорена гласом.
Кроз ратове и промене држава
Кроз ратове, промене држава и најтежа времена, песма „Бранка“ није утихнула. Дружина је настављала да пева и онда када су околности биле далеко од мирних - на богослужењима, свечаностима и у тренуцима када је песма била више од музике: била је молитва, утеха и знак трајања.
Генерације певача смењивале су се, али је служба хора остајала иста. Управо та истрајност постала је једна од најважнијих одлика Дружине - да остане уз Цркву и свој народ и онда када је било најтеже. Зато историја „Бранка“ није само историја концерата и признања, већ и прича о песми која није престајала.
Ратови су мењали свет око њега, али песма „Бранка“ није престајала.
Пећка патријаршија
НЦПД „Бранко“ имала је изузетну част да својим појањем учествује у устоличењу двојице српских патријараха у Пећкој патријаршији - патријарха Павла 1994. године и патријарха Иринеја 2010. године. Учешће у ова два историјска догађаја представља једно од најзначајнијих признања које је Дружина добила кроз своју службу Цркви и сведочи о месту које „Бранко“ има у духовном животу Српске православне цркве.
1994.
Устоличење у Пећкој патријаршији, 22. маја 1994. године.
2010.
Устоличење у Пећкој патријаршији, 3. октобра 2010. године.
Два устоличења. Два патријарха. Једна традиција која траје.